Njegova najpoznatija upotreba je njegova uloga kao arhitektura kriptovalute Bitcoin, no ima i mnoge druge potencijalne koristi u finansijskom sektoru, primer u trgovini, razjašnjavanju i sklapanju nagodbi, kao i razne middle- i back-office funkcije. Njegova transformativna sposobnost takođe se proteže daleko izvan finansijskog sektora, spomenimo samo neke, pametni ugovori i skladištenje zdravstvenih evidencija.
Blockchain je zajednička nepromenjljiva knjiga koja beleži transakcije / dokumente / informacije u paketu koji se tada dodaje u lanac drugog paketa na decentralizovanoj mreži. Blockchain tehnologija funkcioniše kroz mrežu istih subjekata, gde transakcije moraju biti potvrđene od strane učesnika pre nego što mogu biti dodate u lanac.
Bez obzira na ogromne mogućnosti, kako bi tehnologija razvila svoj puni potencijal potrebno je pažljivo razmotriti kako bi se ta tehnologija mogla uskladiti s novim evropski propisom o privatnosti – popularno zvanim GDPR. Ovde ćemo se baviti mogućnostima ili „percipiranim“ izazovima s kojima se blockchain tehnologija susreće kada je u pitanju usklađenost s GDPR-om.
Lični podaci
GDPR se primenjuje na obradu ličnih podataka od strane upravljača osnovanih u EU kao i kompanija van EU koje svoje usluge ili robu pružaju ispitanicima u EU ili kada nadziru njihovo ponašanje. GDPR definiše lične podatke kao „bilo koju informaciju koja se odnosi na identifikovanu ili na
