DPO On Demand | Srbija

Jehovini svedoci moraju poštovati zakonodavstvo sa područja zaštite ličnih podataka

Veliko veće Suda EU je 10. juna 2018. odlučilo u predmetu C-25/17 tj. na temelju prethodnog pitanja koje se odnosilo na tumačenje prava Europske unije, koje je postavio Vrhovni upravni sud Finske o Jehovinim svedocima i obradi ličnih podataka.


Zahtev za prethodnu odluku odnosi se na tumačenje člana 2. tačka (c) i (d) kao i člana 4. stav 3. Direktive 95/46/EZ Evropskog parlamenta i Veća od 24. oktobra 1995. o zaštiti pojedinaca u vezi s obradom ličnih podataka i o slobodnom protoku takvih podataka, tumačenih s obzirom na član 10. stav

1. Povelje Evropske unije o temeljnim pravima (u daljem tekstu: Povelja).

Zahtev je upućen u okviru postupka koji je pokrenuo tietosuojavaltuutettu (nadzornik za zaštitu podataka, Finska) u vezi sa zakonitošću odluke tietosuojalautakunta (odbor za zaštitu podataka, Finske) kojom je Jehovan todistajat – uskonnollinen yhdyskunta (verska zajednica Jehovinih svedoka, u daljem tekstu: zajednica Jehovinih svedoka) zabranjeno prikupljanje ili obrada ličnih podataka u okviru aktivnosti pripovedanja od vrata do vrata ako se pritom ne poštuju uslovi iz finskog zakonodavstva u vezi s obradom ličnih podataka.

Glavni postupak i prethodna pitanja

11 Odbor za zaštitu podataka doneo je 17. septembra 2013., na zahtev nadzornika za zaštitu podataka, odluku kojom se zajednici Jehovinih svedoka zabranjuje prikupljanje i obrada ličnih podataka u okviru aktivnosti pripovijedanja od vrata do vrata, koju sprovode njihovi članovi, ako se pritom ne poštuju zakonski uslovi za obradu takvih dataka ropisani, među ostalim, članovima 8. i 12. Zakona br. 523/1999. Takođe, na temelju člana 44. stav 2. tog zakona odbor za zaštitu podataka naložio je toj zajednici da u roku od šest meseci prestane s prikupljanjem svih ličnih podataka za svoje potrebe ako se ne ispoštuju navedeni uslovi.

12 Odbor za zaštitu podataka u obrazloženju svoje odluke naveo je da je prikupljanje predmetnih podataka, koje sprovode članovi zajednice Jehovinih svedoka, obrada ličnih podataka u smislu navedenog zakona i da je zajednica zajedno sa svojim članovima nadzornika obrade podataka.

13 Zajednica Jehovinih svedoka podnela je tužbu protiv te odluke pred Helsingin hallinto-oikeusom (Upravni sud u Helsinkiju, Finska). Presudom od 18. decembra 2014. taj je sud poništio navedenu odluku uz obrazloženje da zajednica Jehovinih svedoka nije nadzornik ličnih podataka u smislu Zakona br. 523/1999 i da njihova aktivnost nije nezakonita obrada takvih podataka.

14 Nadzornik za zaštitu podataka osporavao je tu presudu pred Korkein hallinto-oikeusom (Vrhovni upravni sud, Finske.)

15 Prema utvrđenjima tog suda, članovi zajednice Jehovinih svedoka u okviru svoje aktivnosti pripovedanja od vrata do vrata vode beleške o posetama osoba koje oni sami, odnosno navedena zajednica, ne poznaju. Prikupljeni podaci mogu, između ostalog, sadržavati ime i adresu osoba kojima je pristupljeno, kao i informacije o njihovim verskim uverenjima i porodičnoj situaciji. Ti se podaci prikupljaju kao podsetnik kako bi se mogli pronaći kod moguće kasnije posete, pri čemu dotične osobe na to nisu ni pristale, niti su o tome obaveštene.

16 Sud koji je uputio zahtev nadalje navodi da je zajednica Jehovinih svedoka svojim članovima o vođenju takvih beleški dala smernice koje su bile objavljene u barem jednoj od njezinih publikacija posvećenih aktivnosti pripovedanja. Ta zajednica i povezane opštine organizovale su i koordinisale aktivnostima pripovedanja od vrata do vrata svojih članova, između ostalog, izrađivanjem mapa na temelju kojih su se između članova koji pripovedaju raspodeljivala područja te vođenjem evidencije o pripovednicima i broju razdeljenih publikacija zajednice. Usto, opštine zajednica Jehovinih svedoka vodile su popis osoba koje su izrazile želju da ih članovi pripovednici ubuduće ne posećuju, a članovi te zajednice koristili su se ličnim podacima s tog tzv. „popisa zabrane”. Naposletku, zajednica Jehovinih svedoka davala je u prošlosti svojim članovima na raspolaganje obrasce za prikupljanje navedenih podataka tokom njihove aktivnosti pripovedanja. Međutim, nakon preporuke nadzornika za zaštitu podataka upotreba tih obrazaca je prekinuta.

18. Što se tiče nužnosti podnošenja ovog zahteva za prethodnu odluku, Korkein hallinto-oikeus (Vrhovni upravni sud) smatra da razmatranje predmeta u glavnom postupku zahteva uzimanje u obzir, s jedne strane, pravâ na zaštitu privatnog života i ličnih podataka i, s druge strane, slobode veroispovedi i udruživanja, garantovanih Poveljom, Evropskom konvencijom za zaštitu ljudskih prava i temeljnih sloboda kao i finskim Ustavom.

19 Sud koji je uputio zahtev smatra da aktivnost propovedanja od vrata do vrata, kojom se bave članovi verske zajednice poput zajednice Jehovinih svedoka, nije obuhvaćena aktivnostima koje su na temelju člana 3. stav 2. prve alineje Direktive 95/46 isključene iz područja njezine primene. Međutim, postavlja se pitanje ima li ta aktivnost isključivo ličnu ili domaću narav u smislu člana 3. stav 2. druge alineje te direktive. U tom pogledu valja uzeti u obzir činjenicu da su u ovom slučaju prikupljeni podaci opsežniji od običnih beležaka u adresaru jer se vođene beleške odnose na nepoznate osobe i sadržavaju osetljive podatke o njihovim verskim uverenjima. Takođe treba uzeti u obzir činjenicu da je aktivnost pripovedanja od vrata do vrata bitan oblik aktivnosti zajednice Jehovinih svedoka, koju ta zajednica i njihove opštine organizuju i koordiniraju.

24 U tim je okolnostima Korkein hallinto-oikeus (Vrhovni upravni sud) odlučio prekinuti postupak i uputiti Sudu sledeća prethodna pitanja:

  1. Treba li izuzetke od područja primene Direktive [95/46] iz njenog člana 3. stav 2. prve i druge alineje tumačiti na način da prikupljanje i obrada ličnih podataka koje članovi verske zajednice sprovode u sklopu aktivnosti pripovedanja od vrata do vrata nisu obuhvaćeni područjem primene te direktive? Koliko je prilikom ocenjivanja primenjivosti navedene direktive važno to da, s jedne strane, aktivnost pripovedanja, u sklopu koje se prikupljaju podaci, organizuje veerska zajednica i njene župe i da je, s druge strane, istovremeno reč o ličnom praktikovanju vere članova verske zajednice?
  2. Uzimajući u obzir uvodne izjave 26. i 27. Direktive [95/46], treba li definiciju pojma ,sistem arhiviranja’ iz njenog člana 2. tačke (c) tumačiti na način da apsolutno svi lični podaci, koji se u sklopu gore navedene aktivnosti pripovedanja od vrata do vrata ne prikupljaju automatizovano (ime i adresa i ostali mogući podaci i opisi koji se tiču osobe), nisu takav sistem arhiviranja jer u tom slučaju nije reč o posebnim kartotekama ili popisima ili sličnim sistemima pretraživanja u smislu definicije Zakona [br. 523/1999] ili pak jesu takav sistem arhiviranja jer se na temelju tih podataka, uzimajući u obzir njihovu namenu, u biti lako i bez preteranih troškova mogu izvući informacije potrebne za dalju upotrebu, u smislu Zakona [br. 523/1999]?
  3. Treba li izraz ,[...] koje samo ili zajedno s drugima utvrđuje svrhu i načine obrade ličnih podataka [...]’ iz člana 2. tačke (d) Direktive [95/46] tumačiti na način da se versku zajednicu koja organizuje aktivnost prilikom koje se prikupljaju lični podaci (posebno raspodelom područja delovanja pripovednika, praćenjem aktivnosti pripovedanja i vođenjem evidencija osoba koje ne žele da ih pripovednici posećuju) može smatrati nadzornikom obrade ličnih podataka u pogledu te aktivnosti njenih članova, iako verska zajednica tvrdi da samo pojedini pripovednici imaju pristup pohranjenim informacijama?
  4. Treba li član 2. tačku (d) Direktive [95/46] tumačiti na način da se verska zajednica može smatrati nadzornikom samo ako preduzima ostale specifične mere, poput davanja pisanih smernica ili saveta kojima upravlja prikupljanjem podataka ili je dovoljno to da verska zajednica faktički upravlja aktivnostima svojih članova?

Ad 1.

38 Kad je reč, kao prvo, o izuzetcima iz člana 3. stav 2. prve alineje Direktive 95/46, presuđeno je da su aktivnosti koje su u toj odredbi spomenute kao primer u svakom slučaju aktivnosti država odnosno državnih tela, koje ne ulaze u područje aktivnosti pojedinaca. Tim se aktivnostima utvrđuje domet izuzetka koja je navedenom odredbom propisana, tako da se taj izuzetak primenjuje samo na one aktivnosti koje su u njoj izričito spomenute ili koje se mogu svrstati u istu kategoriju (presude od 6. novembra 2003., Lindqvist, C-101/01, EU:C:2003:596, t. 43. i 44.; od 16. decembar 2008., Satakunnan Markkinapörssi i Satamedia, C-73/07, EU:C:2008:727, t. 41., i od 27. juna 2017., Puškár, C-73/16, EU:C:2017:725, t. 36. i 37.).

39 Međutim, u ovom je slučaju prikupljanje ličnih podataka koje sprovode članovi zajednice Jehovinih svedoka u okviru aktivnosti pripovedanja od vrata do vrata obuhvaćeno isključivo religioznim delovanjem pojedinaca. Iz toga sledi da takva aktivnost nije aktivnost državnih tela i ne može se stoga poistovetiti s aktivnostima iz člana 3. stav 2. prve alineje Direktive 95/46.

40 Kad je reč, kao drugo, o izuzetku iz člana 3. stav 2. druge alineje Direktive 95/46, njome se iz područja primene te direktive ne izuzima obrada ličnih podataka koja se sprovodi za aktivnosti koje su jednostavno lične ili domaće naravi, nego obrada ličnih podataka koja se sprovodi za aktivnostima koje su „isključivo” lične ili domaće naravi (videti u tom smislu presudu od 11. decembra 2014., Ryneš, C-212/13, EU:C:2014:2428, t. 30.).

41 Izraz „lične ili domaće naravi” u smislu navedene odredbe odnosi se na aktivnost osobe koja obrađuje lične podatke, a ne na osobu čiji se podaci obrađuju (videti u tom smislu presudu od 11. decembra 2014., Ryneš, C-212/13, EU:C:2014:2428, t. 31. i 33.).

42 Kao što je to presudio Sud, član 3. stav 2. druga alineja Direktive 95/46 mora se tumačiti na način da se odnosi samo na aktivnosti koje se nalaze unutar okvira privatnog ili porodičnog života pojedinaca. U tom se pogledu ne može smatrati da je reč o aktivnosti isključivo lične ili domaće naravi u smislu te odredbe ako se njome lični podaci čine dostupnima neodređenom broju osoba odnosno ako ta aktivnost, makar i delimično, obuhvata javni prostor te je stoga usmerena prema području izvan privatne sfere onoga ko sprovodi obradu podataka (videti u tom smislu presude od 6. novembra 2003., Lindqvist, C-101/01, EU:C:2003:596, t. 47.; od 16. decembra 2008., Satakunnan Markkinapörssi i Satamedia, C-73/07, EU:C:2008:727, t. 44., i od 11. decembra 2014., Ryneš, C-212/13, EU:C:2014:2428, t. 31. i 33.).

43 Budući da se obrade ličnih podataka o kojima je reč u glavnom postupku sprovode u okviru obavljanja aktivnosti pripovijedanja od vrata do vrata članova zajednice Jehovinih svedoka, valja utvrditi ima li takva aktivnost isključivo ličnu ili domaću narav u smislu člana 3. stav 2. druge alineje Direktive 95/46.

44 U tom pogledu iz odluke kojom se upućuje zahtev proizlazi da je predmet aktivnosti pripovedanja od vrata do vrata, u okviru koje članovi zajednice Jehovinih svedoka prikupljaju lične podatke, širenje vere zajednice Jehovinih svedoka među osobama koje ne pripadaju kućanstvu članova pripovednika, kao što je to u biti naveo nezavisni advokat u tački 40. svojeg mišljenja. Dakle, ta je aktivnost usmerena prema području izvan privatne sfere članova pripovednika.

51 S obzirom na prethodna razmatranja, na prvo pitanje valja odgovoriti da se član 3. stav 2. Direktive 95/46, u vezi s članom 10. stav 1. Povelje, treba tumačiti na način da prikupljanje ličnih podataka koje sprovode članovi verske zajednice u okviru aktivnosti pripovedanja od vrata do vrata i naknadne obrade tih podataka ne predstavljaju ni obrade ličnih podataka tokom aktivnosti iz člana 3. stava 2. prve alineje te direktive ni obrade ličnih podataka koje sprovode fizička lica tokom aktivnosti isključivo lične ili domaće naravi u smislu člana 3. stava 2. druge alineje navedene direktive.

Ad 2.

58 Nezavisno o tom zahtevu, u članu 2. tački (c) Direktive 95/46 ne propisuju se ni način na koji sistem arhiviranja mora biti strukturiran, ni njegov oblik. Konkretno, ni iz jedne odredbe te direktive ne proizlazi da se lični podaci o kojima je reč moraju nalaziti u kartotekama, posebnim popisima ili drugom sistemu pretraživanja kako bi se moglo zaključiti da postoji sistem arhiviranja u smislu navedene direktive.

59 U ovom slučaju iz utvrđenja suda koji je uputio zahtev proizlazi da su podaci prikupljeni u okviru aktivnosti pripovedanja od vrata do vrata o kojoj je reč u glavnom postupku podsetnici na temelju raspodele prema zemljopisnom području kako bi se olakšalo organizovanje naknadnih poseta osobama kojima se već pristupilo. Ti podaci ne sadrže samo informacije o sadržaju razgovora u vezi s uverenjima osobe kojoj se pristupilo, nego i njeno ime i adresu. Usto, opštine zajednica Jehovinih svedoka koristile su se tim informacijama, odnosno barem nekima od njih, radi utvrđivanja popisa osoba koje ne žele primati posete članova pripovednika te zajednice.

60 Dakle, nedvosmisleno je da su lični podaci koji su prikupljeni u okviru aktivnosti pripovedanja od vrata do vrata strukturirani prema merilima koja su primenjena s obzirom na zadani cilj tog prikupljanja, odnosno radi pripremanja naknadnih poseta i vođenja popisa osoba koje ne žele da im se ubuduće pristupa. Kao što to proizilazi iz odluke kojom se upućuje zahtev, ta su merila, među kojima se, između ostalog, nalaze ime i adresa osoba kojima se pristupa, njihova uverenja odnosno njihova želja da im se ubuduće ne pristupa, odabrana na način da mogu omogućiti lakše pronalaženje podataka koji se odnose na određene osobe.

62 Stoga na drugo pitanje valja odgovoriti da član 2. tačku (c) Direktive 95/46 treba tumačiti na način da se pojam „sistem arhiviranja”, koji je naveden u toj odredbi, odnosi na skup ličnih podataka prikupljenih u okviru aktivnosti pripovedanja od vrata do vrata, koji sadržava imena i adrese kao i druge informacije o osobama kojima se pristupa, pod uslovom da su ti podaci strukturirani prema određenim merilima koja u praksi omogućuju lakše pronalaženje radi naknadne upotrebe. Kako bi taj skup bio obuhvaćen tim pojmom nije nužno da je sastavljen od kartoteka, posebnih popisa ili drugih sistema pretraživanja.

Ad 3. i 4.

70 U ovom slučaju, kao što to proizlazi iz odluke kojom se upućuje zahtev, istina je da je na članovima pripovednicima zajednice Jehovinih svedoka ocena u kojim konkretnim okolnostima prikupljaju lične podatke o osobama kojima se pristupa, koji se tačno podaci prikupljaju i na koji ih način oni naknadno obrađuju. Međutim, kao što se na to podseća u tačkama 43. i 44. ove presude, prikupljanje ličnih podataka sprovodi se u okviru obavljanja aktivnosti pripovedanja od vrata do vrata, kojom članovi pripovednici zajednice Jehovinih svedoka šire veru svoje zajednice. Kao što to proizilazi iz odluke kojom se upućuje zahtev, ta aktivnost pripovijedanja oblik je bitne aktivnosti te zajednice, koju ona organizuje, koordinira i podstiče. U tom se okviru podaci prikupljaju kao podsetnik radi naknadne upotrebe i moguće nove posete. Naposletku, opštine zajednice Jehovinih svedoka vode se na temelju podataka koje im prenose članovi pripovednici popise osoba koje više ne žele primati posete od tih članova.

71 Stoga je očito da prikupljanje ličnih podataka osoba kojima se pristupa i njihova naknadna obrada služe ostvarenju cilja širenja vere zajednice Jehovinih svedoka te, dakle, članovi pripovednici te zajednice to prikupljanje i naknadnu obradu sprovode radi ostvarenja svrha te zajednice. Usto, ne samo da zajednica Jehovinih svedoka ima opšta saznanja o činjenici sprovođenja takvih obrada radi širenja njihove vere, nego ona organizuje i koordinira aktivnostima pripovedanja svojih članova, među ostalim, raspodelom područja aktivnosti različitih pripovednika.

75 S obzirom na prethodna razmatranja, na treće i četvrto pitanje valja odgovoriti da člana 2. tačka (d) Direktive 95/46, u vezi s članom 10. stavom 1. Povelje, treba tumačiti na način da se versku zajednicu zajedno s njenim članovima priovednicima može smatrati nadzornikom obrada ličnih podataka koje sprovode navedeni članovi pripovednici u okviru aktivnosti pripovedanja od vrata do vrata koju ta zajednica organizuje, koordinira i podstiče, a da pritom nije nužno ni da navedena zajednica ima pristup tim podacima ni da se utvrdi da je ona svojim članovima dala pisane smernice ili savete u vezi s tim obradama.

Nova prethodna odluka, iako se odnosi na tumačenje odredbi koje su sada s GDPR-om već prekoračile Direktivu, važno je jer, u tumačenju primenjuje li se pravo EU-a u slučaju verske zajednice koja prikuplja lične podatke u svrhu organizovanih izjava od vrata do vrata, Sud uzima u obzir pravo na zaštitu privatnog života i pravo na zaštitu ličnih podataka posećenih osoba, kao i slobodu veroispovesti i slobodu udruživanja pripadnika verske zajednice.

Celi tekst presude dostupan na Curia